Naknada nematerijalne štete usled objavljivanja neistinitih informacija u medijima

U skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, svako lice ima pravo na naknadu štete usled povrede psihičkog integriteta. Jedna od povreda psihičkog integriteta ogleda se u objavljivanju neistinitih informacija u vezi sa licem.

Naime, kako Ustav, tako i međunarodni akti čija je Crna Gora potpisnica, propisuju da je psihički integritet svakog lica nepovrediv. Dakle, usled povrede istog prava, licima čiji je psihički integritet povrijeđen pripada pravo na novčanu naknadu na ime povrede časti i ugleda, kao i pravo da se presuda kojom mu se dodjeljuje novčana naknada objavi u novinama koje su neistinitu vijest objavile.

Treba razlikovati povredu časti i ugleda od javne kritike, te s tim u vezi javna lica ne mogu zahtijevati naknadu na ime povrede časti i ugleda zbog iskazivanja javne kritike na njihov rad , budući da prag tolerancije javnih ličnosti mora biti veći nego prag tolerancije onih koji nemaju takvu ulogu u društvu.

Pod javnim ličnostima se podrazumijeva svako ko vrši javnu funkciju, ili na drugi način ima uticaj u društvu, te svojom pojavom ili radnjama privlači pažnju u javnosti u većoj mjeri.

Novčana naknada na ime povrede časti i ugleda predstavlja pravičnu satisfakciju kojom se određenom licu nadokađuje pretrpljena patnja usled proživljavanja stresa ili drugih negativnih emocija zbog neistinitih navoda koji su dostupni široj javnosti, ili kraće rečeno, usled ,,negativne reklame“.

Mora se imati u vidu da je potrebno da budu ispunjena tri uslova da bi nekome pripadalo pravo na naknadu štete uopšte. Prvi uslov je da je šteta nastupila, odnosno da je u konkretnom slučaju objavljena neistina, odnosno na način da se dokazuje da je vijest neistina. S toga, ne može se govoriti o objavljivanju neistine, ako onaj ko zahtijeva novčanu naknadu ne može dokazati da se radi o neistini.

Drugi uslov je da je šteta nastala od određenog štetnika, tj u konkretnom medija. Dakle, novčana naknada ili drugi vid satisfakcije može se zahtijevati isključivo ako je medij objavio neistinu. Dakle , dokaz koji posjeduje oštećeni mora biti povezan direktno sa medijem od kojeg se zahtijeva satisfakcija.

I treći uslov je da postoji uzročno posljednična veza između radnje štetnika i štete nastale po oštećenog. Dakle, mora postojati stav medija koji je direktno iznešen, te potpuno prenešena informacija koja je neistinita, a koja je po oštećenog prouzrokovala ozbiljnu povredu časti i ugleda, koja mora biti dokazana.

Sve je navedeno u cilju objašnjenja da se ne može tražiti naknada nematerijalne štete usled povrede časti i ugleda u situacijama kada povreda ne postoji ili je informacija objavljena u cilju izvještavanja o temi od javnog interesa, ili je informacija dobijena od strane državnog organa.

U tim situacijama, prema mom mišljenju, ne može postojati pravo na pravičnu naknadu koja se zahtijeva od medija, jer medij nije prenio svoj stav, niti je iznosio potpune informacije o lice koje su neistinite, ili je informacije dobio od državnog organa.