Principi ugovornog prava

Ugovorno pravo, kao grana od koja je zastupljena u sklopu svakodnevnog života svih lica u društvu, bilo da se radi o najprostijim odnosima, kao što je kupovina osnovnih namirnica u marketu, pa do najkopleksnijih transakcija, biće u nastavku obrazložena kroz osnovne principe funkcionisanja.
Shodno tome, ugovorno pravo, bilo da se radi o najprostijim ili najkomplikovanijim odnosima u kojem se kao učesnici pojavluju dvije ili više ugovornih strana, zasniva se na sledećim principima.
1)Sigurnost transakcije: Prava i obaveze, i njihovo poštovanje, kroz ponašanje ugvornih strana mora biti obezbijeđeno kroz odredbe ugovora. Sigurnost podrazumijeva da ugovorna strana dobije ono za šta pregovara, da se ugovor zaključi bez odlaganja, ili ukoliko su odlaganja nepohodna, da budu razumna i najkraća moguća, te da ugovorna strana dobije šta želi.
2) Pravila ugovornog odnosa: Bitno je prije potpisivanja ugovora postaviti jasna pravila po kojima će stranke biti u obavezi da se ponašaju, odnosno uzdržavaju od ponašanja. Ovaj princip postoji da bi se obezbijedilo da svaka strana ostvari svoj interes, ne ugrožavajući pri tome interese drugih.
3)Prilagođavanje: Pravni segment ugovora, odnosno poštovanje zakona mora se prilagoditi poslovnoj praksi, koliko to dozvoljavaju imperativne(obavezne) odredbe zakona.
4)Sloboda ugovaranja: Naglašvanje slovode ugovaranja ogleda se u mogućnosti ugovorne strane da bira I ima izbor. Prvi izbor ogleda se u činjenici da bira drugu ugovornu stranu. Idealno bi iblo da ugovorne strane izaberu jedna drugu, obostrano. Drugi izbor ogleda se u tome da bi stranke trebalo da imaju izbor svojih uslova, pod kojima sklapaju ugovore. Ugovori jesu kompetitivni ali element saglasnosti je obavezan.
5)Postojanje elemenata ugovora:
-konstantnost- Ugovorne strane ne bi trebalo da se ponašaju ,,toplo-hladno” u toku ispunjavanja ugovornih obaveza, već njihov način ispunjavanja istih mora da bude konstantan dok svaka strana ne dobije ono što želi.
-proporcijonalnost: Ugovorne strane koje potencijalno ne ispunjavaju svoje obaveze, moraju biti upozorene na posledice neispunjenja(raskid ugovora, naknada štete, zahtijevanje ispunjenja ugovora)
-dobra vjera: Ko ne sklapa ugovor u dobroj vjeri i sa ciljem da ga i ispuni obaveze, mora se suzdržavati od zaključenja ugovora. Niko ne može profitirati čineći suprntno ugovornim obavezama.
-zabrana neosnovanog bogaćenja: Niti jedna stana, čak ni ona koja ispunjava ugovorne obaveze ne smije se neosnovano bogatiti na ptetu druge ugovorne strane.
-zabrana eksploatacije: Jača ugovorna strana ne bi trebalo da bude u mogunosti da eksploatiše slabiju, na način što će koristiti monopolistički položaj. Posjedovanje ,,posebnih” informacija ne moćepredstavljati prednost kojom se nanosi šteta drugoj strani.