Objektivna odgovornost poslodavaca za štetu koju pretrpi zaposleni na radu

Zaposleni koji pretpi štetu ili povredu na radu ili u vezi sa radom, može od poslodavca zahtijevati naknadu štete, u skladu sa zakonom.
Članom 150 stav 1 Zakona o radu u Crnoj Gori propisano je da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom poslodavac je dužan da mu nadoknadi štetu.
Dakle, u ovoj situaciji, poslodavac odgovara po osnovu objektvne odgovornosti.
Objektivna odgovornost podrazumijeva da je šteta po zaposlenog nastala, ali ne i da mu je poslodavac nužno tu štetu I pričinio, već da je takva situacija nastupila dok je oštećeni obavljao radne zadatke po nalogu, te da nije doprinio nastanku štete.
Dakle, ovakav vid satisfakcije po zaposlenog se zasniva na činjenici da je šteta ili povreda nastupila, da je zaposleni u momentu nastanka štete bio na random zadatku, da je zadatak obavljao po nalogu poslodavca i da nije skrivio štetu, odnosno da nije odgovoran za nastanak iste.
Dakle, šteta ili povreda nastupa isključivo ako je zaposlenom ugrožen ili narušen psihički ili fizički integritet, odnosno ako postoji osnov za naknadu materijalne ili nematerijalne štete.
Drugi uslov koji mora postojati je da je zaposleni obavljao zadatke po nalogu poslodavca, a što podrazumijeva da povreda nije nastala prije početka, ili po završetku radnog vremena, da nije nastupila u vrijeme korišćenja mjesečnog ili godišnjeg odmora, ili u drugoj situaciji u kojoj radni zadaci nisu obavljani.
Poslednji uslov koji mora biti ostvaren je da zaposleni nije doprinio nastanku štete ili povrede. Odnosno poslodavac ili sud će, u zavisnosti od toga od koga zahtijeva naknadu, cijeniti doprinos zaposlenog nastanku štete, te će u tom smislu i opredijeliti ili umanjiti novčane satisfakcije koji mu pripada usled nastupanja takvih okolnosti.
Zaključak je dakle, da u slučaju nastanka štete zaposleni ima pravo na pravičnu naknadu koja se ogleda u novčanom iznosu koji je opredijeljen u odnosu na sve gore navedene okolnosti.